Sećate se kada su infotainment sistemi u automobilima bili samo radio aparati sa nekoliko dugmića? To je sada već tako daleko iza nas da ni stariji ne mogu zamisliti vožnju u takvom automobilu. Sada ne samo da imamo ekrane osetljive na dodir veličine omanjeg televizora, nego smo čak i ranije pomenute dugmiće premestili na te ekrane. Što iz prijašnje perspektive zvuči neverovatno. Jer u početku, auti su bili jednostavni jer smo mi to tako hteli. Vozila, u punom smislu te reči. Služili su da nas i naše stvari prevezu od tačke A do tačke B. Ništa puno više nismo ni očekivali. Unutra ste imali radio, možda kasetu ili CD plejer, i kontrole klime – sve jasno, pregledno i lako za korišćenje tokom vožnje. Ali, to je dosadno, zar ne? Uostalom, kako ćete komšiji pokazati da imate bolji i skuplji automobil? Šalu na stranu. Idemo redom.
Šta sve može jedan moderan infotainment sustav?
Puno toga. Savremeni infotainment sistemi u automobilima pomeraju granice onoga što smo do sada očekivali od jednog vozila. Pored standardnih funkcija navigacije, puštanja muzike ili povezivanja sa telefonom, novi sistemi nude mnogo više. Oni pretvaraju automobil u pokretni zabavni centar. Bukvalno. Setite se famozne Tesline igrice koju možete igrati dok sedite na parkingu ili u koloni. Neki sistemi omogućavaju i pristup internetu, pretvarajući vaš automobil u svojevrsnu kancelariju na točkovima. Možete proveriti email, pregledati vesti ili čak odigrati jackpot slot na Rizk RS. To je zato što ovi sistemi koriste moćne procesore i grafičke kartice koje omogućavaju brzo i glatko prikazivanje informacija, animacija, a ponekad čak i 3D grafike, baš kao što biste očekivali u igrici visoke rezolucije. Zatim, tu su napredni algoritmi koji obrađuju gomilu podataka u realnom vremenu, bilo da se radi o informacijama o saobraćaju, GPS koordinatama ili stanju vašeg vozila. Ovi algoritmi su slični onima koji vode računa o veštačkoj inteligenciji u igricama.
Zašto su ti sustavi uopšte postali toliki?
Kako je tehnologija napredovala munjevitom brzinom, odjednom ono što je nekada zauzimalo ceo gepek sada staje na čip veličine nokta. To je omogućilo proizvođačima automobila da ugrade sve više funkcija u sve manji prostor. Oni su to oberučke prihvatili. No moramo da okrivimo i nas kupce. Razmazili su nas pametni telefoni, pametni televizori, pametno ono, pametno ovo. Što da i automobili ne budu pametni? Tako smo počeli da želimo istu povezanost i u našim vozilima. Kroz samo nekoliko godina, infotainment sistemi postali su centar multimedije, komunikacije, pa čak i kontrole osnovnih funkcija automobila. Naravno, tu je i pitanje konkurencije. Proizvođači automobila uvek traže način da se izdvoje od konkurencije, a veći i bolji infotainment sistem je postao jedan od tih načina.
U poslednje vreme, dobar deo vozača zaključio je da preveliki ekrani ipak nemaju smisla. Umesto da pojednostave iskustvo u vožnji, oni su ga zakomplikovali. Potraga za osnovnim funkcijama u nekim autima pretvara se u pravu avantura. Podešavanje temperature ili promena radio stanice sada zahteva odvraćanje pogleda sa puta i pregledanje menija, a ponekad čak i nekoliko dodira po ekranu. To nije samo frustrirajuće, već i potencijalno opasno. Čak i kratak trenutak nepažnje može imati ozbiljne posledice. Zato su fizičke kontrole klime i radija toliko poželjne. Pa zašto ih onda proizvođači ne naprave tako? Jednostavno – zato što je skuplje. Lakše je, i jeftinije dugmić programirati nego proizvesti i ugraditi, a kako je trend automobilske industrije konstantna ušteda na svemu i svačemu, nije čudo da su fizički dugmići izgubili bitku s onim virtualnima. No ako je verovati poslednjim najavama, NCAP bi mogao davati najvišu ocenu sigurnosti samo automobilima s tradicionalnim kontrolama, što pozdravljamo kao dobar smer razvoja infotainment sustava.