Plug in hibridi će biti testirani po oštrijim uslovima u EU

Plug in hibridi
Foto: Pexels.com

EU je odlučila da izmeni način na koji se testiraju plug-in hibridi, a sve kako bi rezultati bili što pouzdaniji.

Laboratorijska merenja često se značajno razlikuju od rezultata koje neko merenje pokaže u stvarnosti.

U automobilskoj industriji to se pokazalo više puta. Na papiru, automobili na moderni pogon ostvaruju dobre rezultate koji prikazuju smanjenu emisiju štetnih gasova i nisku potrošnju goriva, ali u normalnoj vožnji dolazi do razmimoilaženja.

Zbog više takvih slučajeva EU je odlučila da izmeni način na koji se testiraju plug-in hibridni automobili, a sve kako bi rezultati bili što pouzdaniji.

Plug in hibridi pokazuju najveća odstupanja

WTLP metoda je bila jedna od najdetaljnijih ikad, ali vremenom su se proizvođači plug in hibrida prilagodili kako bi učinili sve da njihov model postigne dobre rezultate.

Analize relevantnih evropskih tela pokazuju da su najveća odstupanja zabeležena kod plug-in hibridnih automobila.

Međunarodno veće za čistiji saobraćaj (ICCT) utvrdilo je da WLTP merenja ne pokazuju baš pravo stanje kod plug-in hibrida. Razlog je što su automobili sa ovim pogonom veoma osetljivi na način upravljanja. Svi parametri se menjaju ako vozite agresivno, ili malo sporije.

Ili dalje nego što bi trebalo.

Plug in hibrid na punjaču.
Plug in hibrid na punjaču

Rezultati merenja za potrošnju goriva i emisiju gasova kao meritornu uzimaju udaljenost od 100 kilometara. Na svakih toliko pređenih trebalo bi da se puni baterija. Međutim, vozači u praksi automobile pune dosta ređe.

To prouzrkuje da rezultat pokazuje potrošnju od oko 2 litre na 100 kilometara. Bar se tako neki proizvođači hvale.

Ako se postavi pretpostavka da plug-in hibrid jednog kompaktnog automobila ima kapacitet rada baterije od 19 kWh to omogućava da na struju pređete otprilike 40 kilometara. Kada se baterija isprazni obični motor na gorivo preuzima pogon.

Narednih 60 kilometara automobil se kreće uz neznatnu potrošnju energije. Većina motora sa kompresorom i atmosferskim usisavanjem napraviće potrošnju od 3-4 litre goriva na ovoj udaljenosti.

A kada treba da pređete još 100 kilometara a ne napunite bateriju onda motor s unutrašnjim sagorevanjem pokreće automobil gotovo do kraja (električni sistem ga dopunjava, kad uspete povratiti malo energije tokom vožnje).

Za razliku od istog motora u istom modelu, ali bez hibridnog sistema, onaj u PHEV-u mora se nositi sa znatno većom masom praznog vozila. Ovo rezultuje većom potrošnjom goriva i većom emisijom gasova.

Kada se plug in hibrid isplati?

Dakle, isplativost korištenja plug-in hibrida moguća je samo pod određenim uslovima ako svaki dan prelazimo male udaljenosti i imamo gde puniti baterije.

Pojednostavljeno, ako ne napunimo bateriju nakon 100 kilometara (ili nakon što je nestalo energije), plug-in hibrid će potrošiti više goriva od klasičnog motora baziranog na istom gorivu bez električne podrške.

”Gratis” činjenica je da su hibridi skuplji i najčešće dolaze sa manjim rezervoarom, ali i prtljažnikom.

Plug-in hibrid se isplati ako dnevno putujemo 50-100 kilometara i imamo gde napuniti baterije.

Zanimljivo je da su hibridni modeli, nadmašili dizel automobile u EU u prodaji tokom prošle godine. Ukupno, 1.901. 239 miliona hibridnih automobila registrovano je u EU tokom prošle godine, u odnosu na 1,1 milion godinu ranije.

Plug-in (PHEV) je hibridni pogon automobila koji se primarno napajaju baterijom, a koja se puni pomoću eksternog punjača, dok obični motor s unutrašnjim sagorijevanjem služi kao podrška.

Kada se potroši baterija plug-in hibridi takođe mogu funkcionisati kao klasični hibridi kojima se baterija puni prilikom kočenja ili radom motora na gorivo. Baterija im se malo sporije puni pa ih obično kupuju oni koji imaju dvorište ili garažu gdje mogu obezbediti punjenje na utičnici.